ŽIVOT PETLA VREDI VIŠE OD ŽIVOTA AVGANISTANSKE ŽENE: Da li je ovo najmonstruozniji zakon koji su talibani ikad usvojili?
Talibani su usvojili zakon koji život petla čini vrednijim od života žene u Avganistanu.
Vrhovni vođa Avganistana i vođa talibana, Mula Hajbatulah Ahundzada, izdao je novi Zakon o krivičnom postupku.
Organizacija za ljudska prava iz Ravadara objavila je dokument na svojoj veb stranici, upozoravajući da zakon sada legalizuje diskriminaciju na osnovu pola, religije i klase, kao i ropstvo, ubijanje disidenata i nasilje, posebno nad ženama i decom.
Zakonu nedostaju mnogi pravni principi koji se smatraju fundamentalnim širom sveta, kao što su puno pravo na odbranu, vladavina prava, jednakost pred zakonom i pretpostavka nevinosti optuženog.
15 dana zatvora ako muž pretuče ženu
Međutim, on podrazumeva gotovo neograničenu moć muževa nad ženama, roditelja nad decom i nastavnika nad učenicima. Evo jednog primera koji je privukao pažnju mnogih organizacija za ljudska prava i feminističkih organizacija.
Član 32 zakona kaže: „Ako muž prekomerno tuče svoju ženu, što rezultira prelomima, ranama ili modricama na njenom telu, i ako žena dokaže opravdanost svoje žalbe sudiji, muž se smatra kriminalcem. Sudija ga mora osuditi na 15 dana zatvora.“
Ali evo člana 70: „Svako ko primorava životinje (pse, kamile, ovce i slično) ili ptice (kokoške, prepelice, jarebice) na borbu smatra se kriminalcem. Sudija će ga osuditi na pet meseci zatvora.“
Ukratko, organizovanje, recimo, borbe petlova je teži zločin od nanošenja telesnih povreda ženi.
Gotovo nemoguće dokazivanje nasilja
Čak i kada nasilje pređe taj prag, presuda zavisi od toga da li žena može da dokaže zlostavljanje na sudu - pokazujući svoje povrede sudiji.
To je gotovo nemoguće jer su žene obavezne da u javnosti budu potpuno pokrivene. Takođe, moraju da se pojave pred sudom u pratnji muža ili muškog staratelja, iako je u većini slučajeva upravo muž nasilnik.
Isti propisi dozvoljavaju da udata žena bude osuđena na do tri meseca zatvora ako poseti rodbinu bez dozvole muža, čak i ako beži od nasilja.
Talibani, kao i oko polovina svih muslimana u svetu danas, pridržavaju se teološke i pravne doktrine poznate kao hanefijski mezheb, ali je u Avganistanu sada usvojeno radikalno tumačenje ove škole.
Razmatrani izvori prava, od najvažnijih do najmanje važnih, jesu Kuran, Hadis, mišljenja saputnika i najbližih sledbenika proroka Muhameda, analogije sa već rešenim pravnim pitanjima, razmatranja svrsishodnosti i lokalni sekularni običaji.
Talibani odbacuju moderne pravne principe kao što su jednakost pred zakonom, pretpostavka nevinosti ili pravo na odbranu, koje opisuju kao „inovacije“, što je za njih praktično ravno jeresi.
Sudija izriče kaznu po sopstvenom nahođenju
Pored toga, novi zakon ostavlja dosta prostora za tazir. To je institucija islamskog prava prema kojoj, kada se delo smatra zločinom, ali kazna nije eksplicitno propisana zakonom, sudija je izriče po sopstvenom nahođenju.
Štaviše, u mnogim slučajevima sudija nije sudija već birokrata, i svaki musliman koji vidi da neko radi nešto „pogrešno“ ima pravo, pa čak i obavezu, da preduzme mere, uključujući nasilje, kako bi „sprečio porok“. Međutim, zakon ne sadrži stroge kriterijume za to šta predstavlja „grešno“ delo, tako da svako može da ga tumači kako želi.
Klasna podela društva
Pored toga, ovaj zakon legalizuje ropstvo, podelu društva na klase, „rodni aparthejd“ i nasilje. Optimisti će uzvratiti da stručnjaci za talibanski pokret tvrde da je sve ovo već uspostavljeno i legalizovano prethodnim talibanskim zakonima.
Na primer, već postoji klasna podela društva na ulame (verske učenjake), ašraf (plemstvo, uključujući plemenske starešine i trgovce) i srednju i nižu klasu stanovništva. Novi zakon ne uvodi ovu podelu, već polazi od činjenice da je društvo tako strukturirano, a to je zato što su tumači zakona to pretpostavili pre više od hiljadu godina.
Na primer, „Zakon o promociji vrline i sprečavanju poroka“ iz 2024. godine jedan je od temelja talibanskog pravnog sistema, a propisuje obaveznu molitvu pet puta dnevno, zabranjuje muslimanima da se sprijateljuju sa nemuslimanima, uvodi strogu versku cenzuru, zabranjuje muziku i ples, zahteva od žena da kriju svoja lica i glasove od nepoznatih muškaraca i zabranjuje im da napuštaju kuću bez staratelja.
Talibani povratili vlast u Avganistanu 2021.
Na čelu talibana, otkako su povratili vlast u Avganistanu 2021. godine nakon povlačenja američkih trupa, nalazi se Ahundzada, koji je takođe i šef države.
Godine 2017, Ahundzadin sin je postao bombaš samoubica kada je džipom punim eksploziva uleteo u kontrolni punkt proameričke vlade u provinciji Helmand na jugu Avganistana. Ahundzada nije samo znao za to, već je i blagoslovio svog sina za tu akciju.
Kao vrhovni vođa, Ahundzada zvanično nije odgovoran nikome osim Alahu, a njegova naređenja su nesumnjiva. Izuzetno retko se pojavljuje u javnosti. Poznate su samo dve njegove fotografije i nekoliko audio snimaka njegovih govora, uglavnom propovedi u džamijama u Kandaharu.
(Kurir.rs/Jutarnji.hr)